Методологија

Догађај није чланак. Када више редакција пише о истој ствари, ти текстови се спајају у један догађај, а ми бројимо колико их је и ко су. Зато картица каже „18 извора“ умјесто да се исти пожар појави осамнаест пута.

Текстови се спајају по сличности садржаја, именима и мјесту, уз временско слабљење — два текста удаљена дванаест сати вриједе упола мање него два објављена заједно. Кластер прима нове текстове 48 сати након посљедњег. Праг спајања је 0,40 и није одабран по осјећају: измјерен је на ручно означеном дану и ту даје најбољи резултат.

Спајање гријеши у оба смјера. На том означеном дану тачност спојених парова је 0,82 — дакле дио догађаја остане раздвојен, а дио се споји који није требао. Објављујемо ту бројку умјесто да је прећутимо.

Пратимо 106 извора. Сваки има свој ритам — од 2 до 60 минута — јер не објављују сви једнако често и јер ниједан сајт не оптерећујемо више него што треба. Времена на картицама су локална, по сарајевском времену.

БиХ пише један језик у два писма, а правило иде по страници, не по томе чије су ријечи. На босанској, хрватској и енглеској верзији листа вијести, картице и карта приказују се латиницом — наслови, сажеци, изводи, имена мјеста и имена извора — и када их је извор објавио ћирилицом. На српској верзији стоје онако како су написани. Један изузетак: на страници појединог догађаја извод из извора и подаци за дијељење остају у писму извора, да увијек постоји мјесто гдје се види како је извор то сам написао. Ништа се у бази не мијења.

Пресловљавање иде само у једном смјеру. Ћирилица у латиницу је једнозначна, обрнуто није: „nj“ је „њ“ у ријечи „konj“, а „н“ + „ј“ у ријечи „konjugacija“. За тај смјер треба рјечник, не табела, па га не радимо. Ту асиметрију објављујемо умјесто да је кријемо.

Изворе који објављују на албанском и македонском не преводимо — аутоматско превођење није дио овог производа. Зато их издвајамо из главне листе, али увијек уз број и уз један клик до њих. Разврставамо по језику који је извор сам пријавио, никад по аутоматском препознавању језика: оно свако Метеоаларм упозорење означи као енглески иако наслов гласи „narandžasti nivo upozorenja“.

Када је Видик сажео групу извјештаја о истом догађају, сажетак на картици је наш опис те групе, а не текст ниједног чланка: пише га језички модел, по упути да описује а не оцјењује, и пролази провјеру о клевети прије објаве. Наслов на картици је наслов извора, онако како га је објавио, све док и наслов не напишемо ми. Док нашег сажетка нема — група још није сажета или је провјера одбила текст — и на мјесту сажетка стоји текст извора. Наслов извора у сваком случају стоји непромијењен на страници догађаја, уз линк на оригинал.

Догађај чији текст највише говори о земљи изван регије — пожар у хотелу у Индији, напад у Појасу Газе — не улази у бројеве на овој страници: ни у појасеве, ни у општине, ни у активне изворе, и не црта се на карти. Није обрисан: стоји у одјељку „Свијет“ на листи вијести, уз број колико их је издвојено, и његова страница ради као и свака друга. Регија је Босна и Херцеговина, Косово, Сјеверна Македонија, Србија, Хрватска и Црна Гора — исти скуп земаља из којег пратимо изворе. Изузетак: када мјеста из регије носе бар 40 посто свих споменутих мјеста у тексту, догађај остаје у листи (прича о дјечаку из Жепча који се лијечи у Турској јесте вијест из БиХ), али се ни тада не црта на карти — јер се није десио овдје.

Ово правило чита мјесто које су извори навели, па не може ухватити догађај који је погрешно смјештен у регију. Познат случај: након уклањања дијакритике, војвођанска Инђија изгледа исто као држава Индија, па пожар у индијском хотелу добије српску локацију и остане у бројевима. То је грешка у препознавању мјеста, не у овом правилу, и поправља се одвојено. Пишемо је овдје јер је ред да се зна.

Маркер се црта само за мјесто које је модел именовао и које смо препознали у властитом регистру. Када модел не каже гдје се десило, карте нема — радије ништа него тачка коју извори не подржавају. Такви догађаји нису избрисани: остају у листи, а карта исписује колико их је задржала и зашто. Име које регистар не препозна такође се не црта; биљежи се да бисмо регистар допунили.

Један догађај може имати више тачака: гужве на четири гранична прелаза су четири локације, а не једна. Поредак је редослијед којим их је модел навео — прва је мјесто самог догађаја. Када више догађаја дијели исту тачку, најчешће центар општине, карта их спаја у један маркер са бројем умјесто да их размакне. Размицање би измислило координате.

Озбиљност је збир седам чланова. Сваки се сведе на вриједност између нула и један, помножи својом тежином и сабере. Ево свих седам и колико који носи:

Уз сваки догађај памти се колико је који члан донио, па се збир увијек може рашчланити.

Појасеви

Објављујемо је јер се асиметрија не скрива. Број по блоку, и рачун иза њега:

Покривеност је број праћених извора блока подијељен бројем његових општина. Рампа се зауставља на једном извору по општини, па Брчко излази из скале.

• Станари немају границу у изворном скупу geoBoundaries. Издвојене су из Добоја 2014. и приказују се као дио Добоја. 142/143 · Stanari
• Индекс медијског сигнала се још не рачуна. Формула ће бити објављена овдје прије него што се појави први број.

Тежине повјерења су објављене, са образложењем уз сваки извор.

Извори — БиХ 86 · регија 20 · асиметрија ФБиХ 0.51 : РС 0.30 по општини

Језички модел ради двије ствари: пише сажетак групе текстова о истом догађају (и дневни преглед), и именује мјесто на којем се догађај десио, онако како га извори именују. Свако то име провјеравамо у властитом регистру мјеста — на карти се црта само оно што регистар препозна, а име које не препозна биљежимо за провјеру и не цртамо. Координата и управне ознаке узимају се из истог реда регистра, па не могу једна другој противрјечити. Све остало ради се локално и по правилима која се не мијењају од случаја до случаја: препознавање језика, имена, категорија, спајање дупликата, груписање у догађаје и рачунање озбиљности. Модел не одлучује шта је озбиљно, кога се тиче, ни када се шаље упозорење.

Сажетак може бити погрешан. Када се сажетак и наведени извор разилазе, извор је мјеродаван, а сажетак је грешка коју исправљамо. Зато је уз сваки сажетак наведен број извора и списак свих извора испод њега.

Уз веће догађаје објављујемо хронологију: кратке уносе о томе шта су нови извјештаји додали у односу на претходни сажетак. Уносе пише језички модел и пролазе исте провјере као сажеци, уз додатну провјеру да не преписују изворни текст; уз сваки унос о промјени стоји број извјештаја из којих је написан.

Хронологију добијају само догађаји са најмање 20 извјештаја — остали немају довољно тока да би се пратио. Уноси не настају непрекидно, него када кластер значајно порасте или промијени појас озбиљности, па догађај без нових уноса није догађај без развоја.

Једном објављен унос се не мијења и не брише; исправке иду на страницу исправки. Хронологија се биљежи од тренутка увођења ове функције, па је старији догађаји немају.

Означавамо догађаје, не људе. Ниједан број на овој страници не односи се на именовану особу: озбиљност се рачуна за догађај, а не за некога ко се у њему спомиње. Не правимо профиле појединаца, не пратимо људе кроз вријеме и не водимо списак имена.

Име приватне особе појављује се само онако како га је објавио извор који је наведен одмах уз њега. Ништа не додајемо и не закључујемо даље од онога што извор каже.

Судски статус не сажимамо. Четири стања су четири различите ствари:

• осумњичен: постоји сумња, нема оптужнице
• оптужен: оптужница је потврђена, нема пресуде
• неправоснажно осуђен: пресуда постоји, жалбени рок или поступак траје
• правоснажно осуђен: поступак је окончан

Док пресуда није правоснажна, важи претпоставка невиности. Тако пишемо и тако стоји на страници сваког догађаја који се тиче судског поступка.

Не објављујемо туђе текстове. Приказујемо наслов, извод од највише 25 ријечи, име извора и линк на оригинал. Ауторска права остају извору у цијелости, а пуни текст који обрађујемо интерно се не приказује и не прослеђује.

Издавач који не жели да га пратимо јави се на адресу за уклањање и уклањамо га истог дана, без питања и без услова.

Свака исправка и свако уклањање уписују се у јавни дневник са датумом. Ако се неки догађај односи на вас, имате право послати свој одговор и ми га вежемо уз тај догађај. Дневник се само допуњава; објављени упис се не мијења и не брише.

Календар наводи датуме за које се унапријед зна да ће привући извјештавање: изборе и законске рокове, те најављене скупове. Није прогноза — не тврдимо да ће се нешто догодити, него биљежимо да је нешто заказано. Унос о најављеном скупу остаје тачан и ако се скуп не одржи, јер биљежи најаву, а не исход. Календар намјерно не наводи годишњице ни вјерске празнике. Правило је: оно што је институција заказала и сезоне које се понављају — не обљетнице. Наводити неке годишњице а друге не био би став, а наводити све тражило би од читаоца да прихвати наш разлог зашто је њихов датум на листи ризика.

Видик мјери интензитет медијског сигнала. Не предвиђа догађаје и не процјењује опасност.

Није сервис за хитне случајеве. У хитном случају зовите 122, 123 или 124.

Грешка у догађају, захтјев за уклањање или било шта друго: